1 Samuel 1
1 Bio jedan čovek iz Ramatajima sofimskog, iz Jefremove gore. On se zvao Elkana, a bio je sin Jeroama, sina Elijuja, sina Tohua, sina Sufova, Jefremovac
2 Imao je dve žene. Jedna se zvala Ana, a druga Fenina. Fenina je imala dece, a Ana nije imala dece.
3 Taj čovek je svake godine odlazio iz svog grada u Silom da se tamo pokloni, i prinese žrtvu Gospodu nad vojskama. Dva Ilijeva sina, Ofnije i Fines, bili su tamo sveštenici Gospodnji.
4 Na dan kada je Elkana prinosio žrtvu, svojoj ženi, Fenini, i svim njenim sinovima i ćerkama dao je po jedan žrtveni deo.
5 Međutim, Ani je dao dva žrtvena dela, zato što ju je voleo, iako joj je Gospod zatvorio matericu.
6 A njena suparnica joj je zagorčavala život, ponižavajući je što joj je Gospod zatvorio matericu.
7 To se dešavalo iz godine u godinu. Kad god bi Ana odlazila u Dom Gospodnji, Fanina bi je ponižavala. Zato je Ana plakala i nije jela.
8 Njen muž joj je govorio: „Ana, zašto plačeš? Zašto ne jedeš? Zašto ti je srce tužno? Nisam li ti ja važniji od deset sinova?“
9 Kad su završili sa jelom i pićem u Silomu, Ana je ustala. A Ilije, sveštenik, sedeo je na stolici kod dovratka Doma Gospodnjeg.
10 Ogorčene duše Ana se pomolila Gospodu gorko plačući.
11 Tada se zavetovala rekavši: „Gospode nad vojskama! Ako zaista pogledaš na muku svoje sluškinje i setiš me se, i ne zaboraviš svoju sluškinju, nego daš svojoj sluškinji muško čedo, ja ću ga dati Gospodu za sve dane njegovog života, te britva neće preći preko njegove glave.“
12 Dok se ona tako dugo molila pred Gospodom, Ilije je motrio na njena usta.
13 Ana se molila u sebi, samo su joj se usne micale. Glas joj se nije čuo, pa je Ilije mislio da je pijana.
14 Ilije joj reče: „Koliko ćeš još biti pijana? Okani se vina!“
15 Ana mu odgovori: „Ne, moj gospodaru. Ja sam žena ojađene duše. Nisam pila ni vina ni žestoka pića, već izlivam svoju dušu pred Gospodom.
16 Ne smatraj svoju sluškinju nevaljalom ženom, jer sam sve do sad govorila od velike tegobe i jada.“
17 Ilije odvrati: „Idi u miru. Neka ti Bog Izrailjev da ono što si tražila od njega.“
18 A ona reče: „Samo da tvoja službenica stekne tvoju naklonost.“ Tada je žena otišla svojim putem, pa je jela, a lice joj više nije bilo tužno.
19 Ujutro su ustali i poklonili se Gospodu, pa su se vratili. Kad su došli kući u Ramu, Elkana leže sa svojom ženom Anom, i Gospod je se seti.
20 Nakon izvesnog vremena Ana zatrudni i rodi sina. Dala mu je ime „Samuilo“, jer je rekla: „Izmolila sam ga od Gospoda.“
21 Kad je taj čovek, Elkana, sa svim njegovim domom išao gore da prinese Gospodu godišnju žrtvu i ispuni svoj zavet,
22 Ana nije išla, jer je rekla svome mužu: „Kad odojim dečaka, odvešću ga da se pojavi pred Gospodom, pa će tamo ostati zauvek.“
23 Elkana reče svojoj ženi: „Učini što ti se čini dobrim. Ostani dok ga ne odojiš. Samo neka Gospod ispuni svoju reč.“ Tako je žena ostala kući i dojila svog sina, dok ga nije odojila.
24 Čim ga je odojila, povela ga je sa sobom uzevši trogodišnjeg junca, efu brašna, i mešinu vina i dovela ga u Dom Gospodnji u Silomu. A dečak je još bio mali.
25 Kad su zaklali junca, odveli su dečaka Iliju.
26 Tada je Ana rekla: „Oprosti, gospodaru! Života mi tvoga, gospodaru, ja sam ona žena koja je stajala tu do tebe i molila se Gospodu.
27 Za ovog dečaka sam se molila, i Gospod mi je dao ono što sam tražila od njega.
28 Zato ga ja dajem natrag Gospodu, da pripada Gospodu dok je živ.“ Tada se pokloniše Gospodu.